Biografija

Zovem se Nikola Miljković. Rođen sam 02.06.1995. u Beogradu. Čitav moj dosadašnji život vezan je za auto-sport, jer je i moj otac automobilista tako da sam još od najmlađih dana, dok sam bio u kolicima, vreme provodio na autotrkama. Kako sam izašao iz kolica prešao sam u auto. Već sa tri godine sam palio tatin trkački auto, a vrlo često i spavao u njemu. Jedva sam dočekao da naučim da pišem, ali i da počnem da vozim karting.

Detinjstvo sam proveo na karting stazi „Ada Huja“ u Beogradu koja se nalazi na par stotina metara od moje kuće. Naravno da sam postao njihova maskota, a kasnije i jedan od radnika na stazi. Tu sam upoznao i Vladu Stojića Debelog koji mi je ujedno bio i mentor. U kartingu sam počeo da se takmičim sa nepunih deset godina i tako je bilo sve do moje šesnaeste godine. U tom periodu bio sam tri puta vicešampion u različitim kategorijama, a onda je došao decembar 2010. i moj prvi trkački auto. Bio je to auto koji je pre toga vozio moj kum i dve godine je stajao u garaži čekajući na nas.

Od januara 2011. počela je moja karijera automobiliste (karting smo zamenili jugićem mali N). Otac me je još od kartinga navikavao da sam pripremam svoje vozilo za takmičenje, naravno uz savete određenih stručnjaka. Za razliku od kartinga ovde je moj otac mogao da bude od velike pomoći s obzirom na svoje ogromno iskustvo i znanje. Veliku pomoć oko juga pružio mi je i moj mentor Miško Trovač kod koga sam već prethodnih par godina šegrtovao. Do početka moje prve trke u sezoni formirao se jedan mali tim koji me od tada do danas prati, a članovi tog tima su moj otac, moj „veliki“ mehaničar Mirko i moj mentor Miško Trovač, kao i naš kamerman Miodrag Medenica. Jako značajna mi je bila i podrška porodičnog servisa i očevog majstora Đoše.

Prva trka koju sam vozio bila je brdska trka Lopare u Bosni. Tog trenutka sam imao petnaest godina i jedanaest meseci. Puno smo trenirali i spremali za trku,  a kao rezultat toga dogodilo se da sam na svojoj prvoj trci u životu i pobedio. Osećao sam se zaista sjajno jer je sve bilo na neki način neočekivano. Posle ove trke nastupio je čitav niz takmičenja u toku sezone 2011., tako da sam na kraju imao odvozanih 9 trka. Na brdskim stazama sam trkom na Tari osvojio šampionsku titulu i postao najmlađi šampion u auto-sportu na ovim prostorima.

Najupečatljivija trka je svakako bila kružna trka na Batajnici gde sam se borio za titulu na kružnim stazama. Vozila se dupla trka i na prvom takmičenju sam završio kao drugi. Već sam bio preuzeo vođstvo u šampionatu, ali u nedelju na drugom takmičenju vozio se obrnuti redosled, tako da sam startovao sa devete pozicije. Trka je bila fantastična, sa puno borbe i obilaženja i uspeo sam da pobedim. Na taj način uspeo sam da objedinim titule i na krugu i na brdu i to u svojoj debitantskoj sezoni sa šesnaest godina.

Kao rezultat ovog uspeha pojavio se i sponzor koji nam je za narednu sezonu kupio novi auto, Hondu Civic TypeR. Sa ovim autom sam u sezoni 2012. nastupio na 9 brdskih trka, na 5 kružnih trka i na 3 relija. Bilo je izuzetno lepih trenutaka i na kraju sezone sam postao šampion na brdskim stazama, vicešampion na kružnim, a na reliju sam nažalost zbog havarije na SerbianRally-u ostao bez odličja. Pored lepih, bilo je i manje lepih trenutaka, kada sam u Banja Luci na kružnoj trci doživeo, na sedamnaesti rođendan, havariju motora.

Tokom 2013. godine smo vozili prvenstveno u CEZ-u, kako bismo stekli što veće iskustvo koje nam je neophodno da u sezoni 2014, kada već budem imao osamnaest godina, možemo nastupati na brdskom šampionatu Evrope. Iste godine osvojio sam „Zlatnu kacigu“ za tri osvojene titule za redom.

Ipak, i 2014. godinu proveo sam u CEZ šampionatu, tako da je debi u Evropi morao da sačeka narednu godinu. Tokom ove godine postao sam FIA Ambasador Srbije, kao jedan od 25 najboljih mladih takmičara u Evropi.

Sjajna stvar je što se u auto-sportu bivših republika dogodio jedan veliki pomak ka stvaranju jednog zajedničkog šampionata, tako da sam u prethodnoj godini na brdskim stazama, koje su se bodovale za kup SNC, stekao nove sportske prijatelje iz drugih država. Drago mi je da je i srpski šampionat potpuno otvoren tako da se pojavljuju i vozači iz drugih zemalja. Želja mi je da se takmičim protiv vrhunskih vozača bez obzira iz koje zemlje dolaze.

Tokom zime 2014. godine pripremao sam se za ETCC šampionat, uz pomoć kompanije Euro Petrol nabavili smo Seat Leon Supercopa koji je jedan od najkonkurentnijih automobila ovog šampionata, međutim pravila su promenjena i naš auto više nije mogao da nastupa u ovom šampionatu.

Uz pomoć kluba Real Motorsport tokom 2015. godine smo nastupali u EHCC šampionatu, u kome sam osvojio četvrto mesto u generalnom plasmanu, pri čemu sam bio najmlađi takmičar, a ujedno i jedini predstavnik Srbije na „evropskom brdu“.

U 2016. godinu ulazimo u isti šampionat, sa ciljem da ga osvojim.

Drugu godinu za redom, medijsku podršku pružaće nam portal TRKE.rs koji je usko specijalizovan za promociju auto, moto i karting sporta u Srbiji, ali i regionu.